Minimalna neto pla\u0107a u Federaciji Bosne i Hercegovine od po\u010detka ove godine iznosi 543 konvertibilne marke (KM). Odluku o pove\u0107anju pla\u0107e \u2013 ve\u0107u za 136 KM, donijela je Vlada Federacije Bosne i Hercegovine. Svi se sla\u017eu da je neophodno pobolj\u0161ati status zaposlenih, naro\u010dito radnika s najni\u017eom pla\u0107om, a takvih je jedna tre\u0107ina u realnom sektoru. Me\u0111utim, efekt pove\u0107anja minimalne pla\u0107e ne\u0107e osjetiti svi na isti na\u010din, ka\u017eu u Udru\u017eenju poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine.<\/p>\n\n\n\n
Minimalna pla\u0107a u Federaciji Bosne i Hercegovine bit \u0107e uve\u0107ana za 136 KM onim radnicima koji su imali neto pla\u0107u ni\u017eu od 543 KM. Svaki poslodavac \u0107e u skladu sa svojim mogu\u0107nostima i poslovnim politikama morati utvrditi nove iznose najni\u017ee neto pla\u0107e i neoporezivih naknada za 2022. godinu. Ukupno pove\u0107anje primanja le\u017ei u tri najve\u0107a resursa, ka\u017eu u Udru\u017eenju poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine, prenosi BHRT.<\/p>\n\n\n\n
Mladen Pandurevi\u0107 iz Udru\u017eenja poslodavaca Bosne i Hercegovine obja\u0161njava:<\/p>\n\n\n\n
\u201cPrvo provo\u0111enje ne oporezivih dijelova koje sad imamo naknada u pla\u0107u, uz smanjenje stope doprinosa. Druga stvar je da se rasterete poslodavci i da kompletan iznos smanjenja doprinosa i poreza ide radniku i tre\u0107a stvar je ograni\u010davanje ili suzbijanje sive ekonomije\u201d.<\/p>\n\n\n\n
A, zahvaljuju\u0107i sivoj ekonomiji, dug je spisak poreznih du\u017enika u Federaciji Bosne i Hercegovine. Poreze ne upla\u0107uje ve\u0107ina dr\u017eavnih firmi, \u0161to uti\u010de i na iznos minimalne pla\u0107e. Oko 120 tisu\u0107a radnika u Federaciji Bosne i Hercegovine prima minimalnu pla\u0107u od 406 do 600 KM, procjenjuju u Savezu samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine. Namjeravaju aktualizirati pitanje pove\u0107anja minimalca, posebno s aspekta pada \u017eivotnog standarda.<\/p>\n\n\n\n
\u201cI dalje tra\u017eimo 70 posto prosje\u010dne plate Federacije Bosne i Hercegovine da bude najni\u017ea pla\u0107a, s tim da do\u0111e do rastere\u0107enja privrede. Izmjenom ova dva fiskalna zakona, Zakona o porezu na dohodak i Zakona o porezu na doprinose. Treba napraviti mehanizme da se rasterete poslodavci, ali isto tako da do\u0111e do pove\u0107anja rada u Federaciji Bosne i Hercegovine\u201d, kazao je Mevludin Bekti\u0107, predsjednik SSSBiH<\/p>\n\n\n\n
\u201cNije ista situacija recimo u Bosni i Hercegovini u IT sektoru koji nenormalno raste, gdje pla\u0107e eksplodiraju, a zamislite jednu ko\u017enu, tekstilnu industriju, te osobe imaju minimalnu platu. Vi danas u industriji tekstila, obu\u0107e i ko\u017ee u Federaciji Bosne i Hercegovine imate oko 20 tisu\u0107a radnika. Ti ljudi imaju najni\u017ee pla\u0107e u Federaciji Bosne i Hercegovine. To je ogroman broj ljudi u radnom odnosu s takvim minimalcem\u201d, obja\u0161njava Ivo Rozi\u0107, Pravni fakultet Sveu\u010dili\u0161ta u Mostaru<\/p>\n\n\n\n
A, pitanje je ho\u0107e li im i takav minimalac biti ispla\u0107en jer pravilnikom o pove\u0107anju minimalne pla\u0107e u Federaciji Bosne i Hercegovine nisu dovoljno uzete u obzir razlike u javnom i privatnom sektoru, razlike izme\u0111u kantona, pojedinih djelatnosti i profesija, upozorava profesor Vjekoslav Domljanin.<\/p>\n\n\n\n
Vjekoslav Domljanin, rektor Sarajevo School of Science and Technology obja\u0161njava:<\/p>\n\n\n\n
\u201cRazlika izme\u0111u recimo \u017dupanije Sarajevo i Srednjobosanske \u017eupanije je jedan naprema pet. Prema tome, minimalna pla\u0107a u toj \u017eupaniji i minimalna pla\u0107a u \u017dupaniji Sarajevo su razli\u010dite stvari i imat \u0107e razli\u010dite efekte. Imate situaciju da firme koje naizgled su jako dobre kao \u2018Konzum\u2019, i mi mislimo da je stvar tamo daleko bolja nego \u0161to jeste, ali njihovi predstavnici nam ovdje ka\u017eu da \u0107e biti zahva\u0107eno dvije tre\u0107ine njihovih radnika pa \u0107e se jedna profitabilna firma pretvoriti u neprofirtabilnu. Ne\u0107e mo\u0107i to da isplati\u201d.<\/p>\n\n\n\n
Rje\u0161enje je u politici produktivnosti koja je neminovna, jer kola\u010d koji jedemo je znatno ve\u0107i od onoga koji smo proizveli. Svake godine potro\u0161imo od pet do \u0161est milijardi vi\u0161e nego \u0161to smo stvorili. Vlada mora odrediti bazi\u010dnu, minimalnu pla\u0107u koja bi se kroz pregovore radnika i poslodavaca korigirala po pojedinim djelatnostima, uzimaju\u0107i u obzir i razlike po \u017eupanijama, poru\u010duju stru\u010dnjaci.<\/p>\n\n\n\n