Uskrsna tradicija u Hercegovini po\u010dinje Cvjetnicom, kada se ranom zorom vjernici umivaju u ljubi\u010dicama, za zdravlje i ljepotu lica. U crkvu se nose maslinove gran\u010dice na blagoslov, a u kr\u0161\u0107ansku tradiciju dolaze zbog puka koji je obasipao put palminim gran\u010dicama pred Isusov ulazak u Jeruzalem.<\/p>\n\n\n\n
\u201eDa ima ku\u0107a blagoslov, ta gran\u010dica se donosila u ku\u0107u, pa se onda nosilo u \u0161tale i na njive, kako je ko htio\u201c, pri\u010da Drina Sesar, \u010dlanica HKUD Hercegovac.<\/p>\n\n\n\n
I Bo\u017eo Bara\u0107 je u ‘Hercegovcu’. Nekada, govori, nije bilo \u010desme: \u201eNego u lavor uspi vode i malo ljubi\u010dica i pazi, nemoj puno, da ima svima\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Na Veliki \u010detvrtak za jelo se sprema zelje u znak Isusove posljednje ve\u010dere. Postoji i posebna molitva koja se u znaku Kristova kri\u017ea na taj dan izgovara \u010dak 100 puta do podneva. U davnim vremenima, oni koji ne bi izmolili molitvu – osje\u0107ali bi se gre\u0161no, jer nisu ispunili ono \u0161to su ih stari u\u010dili od malena.<\/p>\n\n\n\n
\u201eSusrist \u0107e te duh nemili, duh ne\u010disti, pitat \u0107e te, du\u0161ice gri\u0161na, jesi l’ moja il’ Bo\u017eja. Tvoja nisam, Bo\u017eja jesam. Ja san rekla na blagdani danak na Veliki \u010detvrtak sto amena, sto Jezusa i sto se puta prikrstila, u ime Oca i Sina i Duha svetoga, amen\u201c, govori Sesar rije\u010di koje je trebalo sto puta izmoliti.<\/p>\n\n\n\n
Uz ti\u0161inu, post i pokoru, na Veliki petak, dan sje\u0107anja na Isusovu muku i smrt, mole se 33 krunice u znak 33 godine Isusovog \u017eivota. U crkvama se obavlja obred Velikog petka, bez misnih slavlja, zborne pjesme i ogla\u0161avanja zvona. Ti\u0161ina traje sve do podneva Velike ili Bijele subote, a naziv ‘bijela’ nosi simbol mira i pobjede nad smr\u0107u. Prvim ogla\u0161avanjem zvona ostavljaju se svi poslovi zbog umivanja u \u010distoj vodi koja prema vjerovanju donosi zdravlje o\u010diju i lica.<\/p>\n\n\n\n
\u201eU 12 sati se trebalo i\u0107i umivati – ko je mogao do\u0107i ku\u0107i. Ako si bio kod ‘ajvana, bilo je u boci pa smo se znali umiti\u201c, obja\u0161njava Blagica Bo\u0161njak, \u010dlanica HKUD Hercegovac.<\/p>\n\n\n\n
Matija Bano\u017ei\u0107 jo\u0161 je jedna \u010dlanica ‘Hercegovca’: \u201eSvi smo pili po jednu \u010da\u0161u crnog vina, ka\u017ee – pretvorit \u0107e se u krv. I onda bi se jelo i i\u0161lo bi se sirotinji pomo\u0107i\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Simbolika \u0161arenih uskrsnih pisanica ozna\u010dava ra\u0111anje novoga \u017eivota. Na Bijelu subotu u crkvu se nosi hrana na blagoslov, koja \u0107e se na uskrsno jutro blagovati. Ipak, blagoslov jela je izgledao ne\u0161to druga\u010dije u pro\u0161losti, kao i samo slavlje Uskrsa, dodaje Bo\u0161njak: \u201eKr\u0161\u0107ene bi soli stavili na stol i u to jaje umo\u010di u sol i da se pojede – to ti je bio blagoslov\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u201eOnda bi se pjevalo i \u0161etalo na derneku, nosila bi se jaja, onda bi se tucali momci i cure s tim jajima i tako\u201c, zaklju\u010duje Mile Sesar, \u010dlan ‘Hercegovca’.<\/p>\n\n\n\n
Tradicija je ne\u0161to \u0161to bismo svi trebali \u010duvati i njegovati. Iako je danas u nekim dijelovima izmijenjena zbog druga\u010dijeg na\u010dina \u017eivota, jo\u0161 je postojana. Uz to ostaju sje\u0107anja i pri\u010de koje se i dalje prenose s nara\u0161taja na nara\u0161taj.<\/p>\n\n\n\n