Postoji jedno pitanje koje na Balkanu ima status svetinje, važnije je od diplome, posla i zdravstvenog osiguranja zajedno:
„Jesi se udala?“
Piše: Žana Alpeza / OTPOR.Media
Ne pita te rođak jesi li zdrava, sretna, imaš li mir, nego — jesi li „našla nekog“.
Kao da si izgubljena stvar, a ne žena koja zna što hoće.
Kad odgovoriš: „Nisam još“, nastane ona legendarna pauza od tri sekunde.
Znaš je. To je ona tišina kad vidiš kako im se pogled puni sažaljenjem, a mozak im radi punom brzinom: „Pa dobra je, pristojna, nije ni ružna, šta joj fali?“
A onda, obavezno, stiže pokušaj utjehe:
„Ma bit će, ima Bog za svakog!“
Naravno, kao da je brak nagrada koju Bog dijeli po zaslugama.
I dok ti oni dijele blagoslove i „savjete“, ti u sebi misliš — možda je meni dobro i bez svađa oko daljinskog, bez čarapa po kauču i bez pitanja „šta ima za ručak“.
Ali to ne smiješ reći naglas. Jer odmah bi te proglasili „hladnom“, „izbirljivom“ ili „ženom koju je karijera pokvarila“.
No, zanimljivo — isto to društvo koje te s podignutom obrvom pita „Jesi se udala?“
Ne trepne kad nekog drugog pita: „A, jesi se ti razvela?“
I to tonom kao da provjeravaju najnoviji trač iz sapunice.
Ako jesi, slijedi pogled pun „brige“:
„Joj, baš šteta, ali znaš, on mi je uvijek bio malo… čudan.“
Naravno, to sad svi znaju — tek nakon razvoda.
Kod nas je razvedena žena često tretirana kao da nosi neki nevidljivi znak na čelu: „pazi, opasna, zna šta hoće!“
A zapravo, zna — zna što više neće.
I to je već pola životne mudrosti.
Društvo voli okvire.
Udaš se — „napokon se smirila“.
Razvedeš se — „nije joj išlo“.
Ne udaš se — „ima previsoke kriterije“.
Sve osim jednog — da si možda jednostavno mirna.
Ali mir ne prodaje priču, mir ne puni naslovnice ni rodbinske razgovore.
Drama — to prolazi.
Sreća i sloboda? E, to ih zbunjuje.
Zato, kad me sljedeći put pitaju „Jesi se udala?“, reći ću:
„Nisam još, čekam da prođe sezona glupih pitanja.“
A kad pitaju „A, jesi se ti razvela?“, nasmijat ću se i dodati:
„Nisam ni stigla, još nisam završila ni udaju.“
Jer, u ovom balkanskom teatru, izgleda da žena uvijek mora biti ili nečija — ili tema.
A ja sam odlučila biti — svoja.
